Milica, iz okoline Kragujevca, dolazila je sa osećajem da nije dovoljno dobra. Svaki put kad bi postigla uspeh, imala je grižu savesti i osećaj da nekome „uzima pravo“.

Kroz rad se otkrilo da je bila treća ćerka u porodici, a roditelji su očajnički želeli sina. Majka je više puta govorila da je „svejedno“, ali u njenim očima Milica je osećala razočaranje.

U radionici se pokazalo da Milica nesvesno nosi teret da opravda svoje postojanje. Rasterećenje je došlo kada je izgovorila: „Dragi mama i tata hvala vam na životu to je dovoljno.“

Posle radionice rekla je: „Prvi put osećam da je dovoljno što sam živa. Kao da sam prestala da tražim izvinjenje za svoje rođenje.“