Kada se Svest useli u telo, igra života počinje. Prvi dah, prvi pogled, prvo prisustvo majke, sve to nosi zrnca sećanja na jedno praiskonsko blaženstvo, na Celovitost iz koje dolazimo. Dete, dok još ne zna reči, zna prijatnost. Zna toplinu kože, mekoću glasa, ritam otkucaja. Kada je blizu majke, u njemu se budi osećaj da je svet dobar, da postoji sigurnost, da je ljubav prisutna.

Ali kada ta prijatnost izostane, kada glas postane napet, dodir izostane, a prisustvo nestane u telu deteta bude se prve neprijatne vibracije. To nisu samo trenuci nelagodnosti, već eho prenatalnog opterećenja, nasleđenog bola koji se već nataložio u njegovoj auri, telu i energiji. Te vibracije postaju senke koje se vezuju za prve slike sveta. Dete ih ne razume, ali ih oseća. Ne zna njihove uzroke, ali pamti njihove oblike.

Taj proces povezivanja unutrašnje energije sa spoljnim događajima dešava se spontano i postaje deo njegove lične mape. Kasnije će, u susretu sa životom, iznova ponavljati te obrasce, nesvesno stvarajući isti osećaj u različitim okolnostima. To je osnova individualnog nesvesnog, ličnog vrta misli, slika, senki i strategija, koje upravljaju našim emocijama dok još verujemo da su one reakcije na svet.

U prvih nekoliko godina, dete kroz porodične odnose uči suprotnosti: toplo i hladno, dozvoljeno i zabranjeno, volim te i ne volim te. Ako u porodici preovladava napetost, sukob ili emocionalna odsutnost, dete će to upiti kao normu. Tada čak i reč „ljubav“ postaje prazna ako nije praćena pogledom, dodirom, prihvatanjem. Telo pamti istinu, ne zna za iluzije.

Ako dete ne prima pažnju i bliskost, ono razvija strategije. Postaje umiljato, poslušno, buntovno, povučeno… Te strategije nisu greške, već odgovori ljubavi koja nije imala odgovor. Oni postaju deo ličnosti, deo naslaga emocija, uverenja i identifikacija koje žive u telu kao senke.

U početku tražimo sreću u drugima, u osmesima, u vezama, u priznanju. Ali srce ne zaboravlja da postoji dublji izvor. Zato nas nemir pokreće da se vratimo. Da pronađemo ono što nije prolazno.

Proces razgradnje naše senke počinje u trenutku kada prestanemo da tražimo napolju. Kada kroz svesnu nameru, vežbe prisutnosti i sistemske afirmacije pogledamo unutra, u svoje rane i mehanizme. Tada shvatamo da ljubav i sloboda nisu darovi sveta, već isijavaju iz nas kada uklonimo ono što ih prekriva. Kao nešto zaboravljeno u sopstvenom džepu.

Mudrost u doba tehnologije nas uči da nema brzih odgovora, ali da svaki odgovor dolazi kada u sebi stvorimo tišinu. To je put istinske slobode.  Kada naučimo da se ne identifikujemo sa svojim emocijama, već da ih posmatramo sa ljubavlju, tada nastaje prvi zrak unutrašnje slobode.

Kao što nas uči otac Tadej: „Kakve su ti misli, takav ti je život.“ Unutrašnja stvarnost oblikuje spoljni svet. Ne menjamo svet spolja, već menjamo iznutra prostor iz kog svet posmatramo.

U budističkoj tradiciji, ono što mi nazivamo individualnim nesvesnim posmatra se kroz koncept skandhi ili pet sastavnih delova ličnosti, uključujući misli, osećaje, percepcije i svesnost. U hinduizmu, posebno kroz Yoga Sutre, individualno nesvesno obuhvata samskare, mentalno-emocionalne utiske koje ostaju zapisane u podsvesti. Svaka emocija koju ne osvestimo, svaki događaj koji ostane nerešen, postaje seme buduće reakcije. 

A nauka, kroz oblasti kao što su neurobiologija, epigenetika i psihoanaliza, potvrđuje da veliki deo naših odluka, osećanja i ponašanja potiče iz podsvesnih obrazaca formiranih u ranom detinjstvu. Brus Lipton govori o tome kako se podsvest programira do sedme godine i kako ti programi kasnije vode naš život, čak i kada svesno želimo nešto drugo. Neuroplastičnost nam, međutim, daje nadu. Mozak i telo se mogu promeniti. Kroz svesno ponavljanje (afirmacije), emocionalnu obradu (terapije i konstelacije) i duboku prisutnost (vežbe prisutnosti), menjamo čak i dublje slojeve nesvesnog.

Naučna istraživanja potvrđuju i da srčana koherencija, stanje u kojem su srce i mozak u harmoničnoj vezi smanjuje nesvesne reakcije i stvara unutrašnju jasnoću. Tada naš nervni sistem više ne reaguje iz traume, već iz prisutnosti.

Zato, bez obzira na jezik koji koristimo svi putevi ukazuju na isto, da ono što je u nama skriveno, želi da bude viđeno. Ne da bi nas osudilo, već da bi nas oslobodilo.

I u tom otvaranju prema sebi, korak po korak, skriveni vrt nesvesnog postaje sveta bašta svesti.

Poziv na dublju promenu

Ako vas je ovaj tekst dotakao i želite da nastavite dalje, više o ovim temama možete pronaći u knjigama dr Jelene Đorđević koje su plod višedecenijskog rada u polju sistemskih konstelacija, unutrašnjeg isceljenja i duhovnog sazrevanja.

Knjige su dostupne u našem Online Shop-u

Ako želite da radite samostalno, u ritmu koji vam prija, izaberite paket sistemskih afirmacija koji najviše odgovara vašem unutrašnjem pejzažu u ovom trenutku, bilo da je reč o emocijama, odnosima, zdravlju, granicama ili snazi Duha.

Ako vam je potrebna dublja podrška i lični uvid kroz rad s Poljem, pridružite nam se na radionicama uživo u Beogradu i Podgorici ili onlajn, u sigurnom i posvećenom prostoru u kojem se susreću tišina, istina i ljubav.

A ako u vama živi poziv da učite više, dublje, celovito o tome kako funkcionišu sistemske konstelacije i afirmacije, kako se postavljaju teme, kako se vodi proces i prepoznaju duhovne dinamike, pozivamo vas da se uključite u edukaciju kroz Akademiju za konstelacione studije i sistemsku praksu, gde znanje postaje iskustvo, a iskustvo vodi u mudrost.

Jednom mesečno se okupljamo i uživo razgovaramo, delimo uvide, postavljate pitanja, zajedno rastemo. Dobrodošli ste, uvek. Gde god da ste na svom putu, mesto već postoji, za vas. Pridružite se našoj zajednici kroz dr Jelena live program.

Bez obzira na to da li izaberete knjigu, afirmaciju, radionicu, edukaciju ili zajednicu – izaberite sebe.

Potrebna je samo svesna namera. A put svesne namere ne traži savršenstvo, već prisustvo. Ne traži da znamo sve, već da budemo spremni da se otvorimo. 

Prvi korak nije veliki. Ali jeste istinit. 

A kada je istinit, već je svetao.